Теле

Бројгел: Тријумф смрти

Под вименом крављим скмечало је теле,
Са пегицом браон од груди ка врату;
Ливада је росом опијала пчеле
Док чобанче гледа крунице у цвату...

Са језом у брда, из којих се лије
Предео у жару кроз магле и мрене:
Да ли сан то бива – под сириштем змије,
Видик се већ мути, шакал поред жене.

Отреса се бела кудеља од јаве,
Из телећег ока засевала сова
Која слути полом, задњи лишај траве:
Нема се где даље од спаљеног крова.

                                                 Ђорђе Брујић