Ожиљак уз срце јабуке

Пол Сезан: Мртва природа са јабукама

Перорезом кроз опору кору кожаре:
Нежно, до јабучјег срца, полако,
Поред жилица и жлезди,
И плућних мехурића,
Да не повредимо живот,
Да што дуже сачувамо дамаре
Који ће преко сечива
Пунити наше себичности.

Милошта је слушати пуцкетање тела,
И како јече семенке
Док чекају да се до њих спусти вршак,
Откован
За несхватљива засецања,
У ранама дубоким и непрозирним,
И непровидним за неувежбану руку.

Сокови су пчелиње дубине, брзе и беле,
И већ смо нанизали гротуље
Спремне за зимску гозбу:
Сложили тело до тела,
Воћкицу до воћкице,
Које ће прокрварити
Тек кад их спустимо
У прелив од негашеног вапна.

                                                Ђорђе Брујић