Ђорђе Брујић: Соната о спаљеном селу

Неоштећена икона Светог Јована Крститеља

на зиду спаљене куће. (Примишље, Кордун)

Зором, тек што јутри – оштри врисак вранца:
Застаница шкрипи, у комуши сета,
Одвађене боте кукурузног жганца
Кроз собичак мирис кисело процвета.

Из расоли купус на дну друге зделе,
Где заграби жлица преко каше житне...
Од јабука пут је, крушке су већ зреле
Испод доње њиве, ко огроздак ситне...

На мокром рукавцу, под каменим складом,
Тамо куд се врело у поточић стиче,
Кроз воду из врча што се слива брадом 

Провиди се село сред ког шума ниче.