Милан Милишић: Међу вратима од града

Милан Милишић

Врата су отворена и мост је спуштен
може се
изаћи или ући: као војник, комедијаш, кмет –
као госпар или његов служник.
Ја стојим међу вратима од града, поуздано,
не излазећи, још одлучујуће одбијајући мисао
на улазак. Од двије могућности – нападач
нити бранитељ. Одолијевам.
Сваком позиву.
Хтио сам да могу стати у онај
макар бескрајно скучен
простор
између вратница
који остаје неиспуњен и кад се врата градска
затворе.

ИЗВАН КОПНА

Згуснута, врела плажа где не ради се ништа
Вал опуштених тела – угљених, титравих знојних
На трагу хаоса, загубљености, ћуди самосвојних
Откуд ту чедна атмосфера светилишта?

Заустављен живот! Заустављено море!
Узбуђење што пролазна сличност пружа
Свима у разарању спором. Несавршености отужна
И сласти уживања! Да л чини творе

Преврели обруч поверења?
Је ли њима ткиво заведено ил јежеви, алге
Говоре нам сад језиком нагим?

Кап си. И већ сублимна пара. То сажижући смисао је померања
У мирноћи. Ни облака. Облик је света стао
Са морем и сунцем у троугао!

ВЕРУЈУЋИ У СТВАРИ

Верујући у ствари, верујем себи

Да ћу их користити до изнемоглости.
Крај, што ми горча уста сваког јутра
Приближава ми се распоређеном подједнако
међ’ оним што имам и што немам

Али, ствари треба гомилати
Јачати власништво над њима
Вишеструко их користећи, додирујући их, волећи.

Дивни облици које сањам
И којима се оне откривају простору
Одмотавају слатку похлепу –
Продужење сна
Милу варку поседовања!

Треба волети ствари
Одабирати их пажљиво, показивати изабраним
И уништавајући их по потреби
Са горком љубаљу
Тумачити бол који нас притиска Као предзнак страшног буђења.

____________________________________________________________

Милан Милишић (1941–1991), српски пјесник, писац, преводилац и универзитетски предавач, рођен у Дубровнику. Школовао се у родном граду и Београду, гдје је 1967. године дипломирао свјетску књижевност на Филолошком факултету. До 1970. године живио је у Лондону. Живећи у Дубровнику био је гостујући предавач у Америци. Прве стихове објавио је у ревији „Наше море“. Уз пјесме, писао је приказе и путописе, а преводио је и са енглеског. Погинуо је у стану током бомбардовања Дубровника.