Чекајући Стварање - избор из рукописа поезије Боривоја Везмара

 

 

/најдуже траје оно најмање/

Боривој Везмар

 

*

најкраће живи бог —

неухватљиви вилински трептај.

 

у пет хиљада људских дана
роди се и умре див.

најдуже траје оно најмање:
што је гушће — спорије пропада
(шири се пут гробних парцела).

најдуже трају сенке иза ствари.
---

/на дну нестале ријеке/
*

на дну нестале ријеке
спава нестали свијет.

жуборе нестале воде
стеже се нестали лед.

одрази несталог неба
несталих таласа слијед.

преко твог несталог лица
мрешка се свјетлост - сјени

несталих риба и птица
плове у несталом мени.
---

/после нас/
*

драгуљни дани бисерне ноћи
златоносна јутра
све врхуни сија се и блиста
после нас.

сребрне воде платинаста поља
дијамантско небо
све врхуни сија се и блиста
после нас.

острва леда сунца од пене
звона у ветру
све врхуни сија се и блиста
после нас.

---

/штап/

*
седим. гледам ка прозору:
са чивилука у ћошку виси
штап.
не зна се ко и кад га окачи -

ствари што не служе ничему
можда су одувек ту.

дршка потаман лежи
у руци које нема -

на оном другом месту
празнином подштапа небо.

---

/суочење/
*
збивање може да се покрене
уназад
из будућег
јасно уживљавам сваки наредни
покрет
и како закључавам врата док
још непомично седим
и како потом руком хватајући кваку
већ одмичем низ ходник
и даље као да у заокруженом ходу
чиним исто што већ и чињах
иако увек први пут.
али ја и даље седим и не померам се
од стола.
светлост на његовој ивици
не мења се.
спуштајући дланове на масивну
таблу
осећам како пролазе кроз њу —
као да сто квака и ходник нису
ништа до трагови
онога што је већ прошло
а тек ће се догодити.
---

/вео/

*

старац говори:
сви ћемо доћи на то исто место - зовем га
вео.

тамо у долини смрти на вратима
лагао ме је - рекао ми је да је
бог.

није ме могао убити морао ме је натерати да се
убијем
(боље је да познаш духа који ти се обраћа).

вео није на овом свету и није
на оном свету -
то су врата између њих.

једном кад пређеш
месо и крв не могу прећи
за тобом.

_____________________________________________________________

Боривој Везмар, рођен је 1971. године у Пакрацу где је завршио основну и средњу школу. Објавио је пет збирки  песама: Опис места (Панчево, Графос, 2000), Плоча се отвара (Београд, Зора, 2005), Ноћ у читалишту (Загреб, СКД Просвјета, 2008), Зидови и писмо (Младеновац, Пресинг, 2019), Сидра у ветру (Смедерево, Песничка јесен, 2023). Добитник је награде "Златна струна" у оквиру Смедеревске песничке јесени за 2022. годину. Песме су му излазиле, између осталог у часописима: Трећи трг, Књижевна реч, ЛМС, Кораци, Браничево, Књижевни магазин, Поља, Повеља, Монс ауреус, Љетопис СКД Просвјета, Српско-далматински магазин, Буктиња, Сент, као и у многим онлајн часописима и изборима. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду где је и запослен као библиотекар у блиотеци Катедре за српску књижевност. Живи у Београду.