Гори, вичемо, гори, обручи као слобода
Наших заробљених суза у магли и сипкој студи;
Под мостом кључа уље док кроз нас протиче вода,
Бела су ноћна лица нас, што једном бејасмо људи.
Мрак је у црној кући ко мрак на црноме чамцу
Којим нас лађари свозе из једне у другу јаму;
У пени савски вали запљусну крв на прамцу,
Кроз чију се речну бразду тоне у дубљу таму.
Нема коментара:
Постави коментар