Окучани. Мост. Градишка...

  

 

 

Пролази поред нас крај крајева;

Са једне стране разбежана војска

А на другој страни моста,
Стопу преко Саве,
Инок кир-Амфилохије
Са груменчићима дечјег мозга
У згрченој десници.

Онако како је сабирао по Бистрици,
Сада по градишким циглиштима
Пабирчи крваве влатке
Косе девојчице из Окучана.

На окрњеном бунару
Суше се месарски алати, 

 

Цијучу и наше и њихове муве, 

Сисајући наговештаје мириса,
Пре него што је оно црвено
И капнуло на свет.