Ископани сугреб под гредом сеника...
Нит' лаје, нит' цвили, уваљан у блату,
Провиде се ребра псећег кажњеника.
Непотребан свима, и гладан и жедан,
Мучен изопштењем подно дрвљеника,
И тако је сипљив домаћима предан:
Само се још ноћу чује привид крика,
Док сања лепоту и росне трњаке:
Није глад у телу, нити жеђ у води;
Снева да лепрша испод људске зраке
Достојан у свему, смирен у слободи...
Нема коментара:
Постави коментар