Гугл одређује шта смијемо знати?!

Гугл - монопол на интернету

У данашњем дигиталном свијету претраживачи попут Гугла представљају „врата“ ка информацијама, али та врата често не воде тамо гдје би требало. Власници блогова и интернет сајтова, аутори који објављују релевантан садржај суочавају се са константним фрустрацијама, јер системи индексирања не приказују све постојеће странице, односно оно што би као слободан медиј требало да приказује. Умјесто тога, алгоритми проналазе и приказују само мали дио доступног материјала, или врло често ништа, што значи да велики број вриједних текстова остаје невидљив за кориснике, далеко од очију јавности, што се може сматрати и потенцијалном злоупотребом слободе говора, мишљења и изражавања, а да не говоримо о брисању садржаваја, као посебно врсти контроле. Проблем није у квалитету садржаја. Блогери и администратори редовно улажу вријеме у писање, структурисање текста и додавање слика и линкова, али Гугл и други претраживачи често одлажу индексацију или уопште не региструју нове постове, и сав труд ових људи. То није само технички недостатак – то је стварна баријера за оне који траже специфичне информације, попут резултата истраживања, културних вијести или аналитичких текстова, историјских записа и докумената, а није искључена ни могућност вивисекције материјала, односно прикривена цензура, која се „правда“ углавном „техничким“ грешкама. Чак и ако је текст релевантан и тачно погађа тему, шанса да га корисник пронађе остаје ниска, минимална, занемарива...
Ситуацију додатно компликује појава алата као што је GPT. Његова способност да анализира и генерише текстове потенцијално би могла да помаже корисницима да дођу до информација које претраживачи игноришу. Међутим, ако се изворни блогови и сајтови не индексирају правилно на Гуглу и осталим претраживачима, ни GPT ни други слични „алати“ неће моћи да препознају и искористе тај садржај. Дакле, и сама „интелигентна“ претрага зависи од претходне доступности и видљивости садржаја на интернету.
За власнике блогова то значи да морају да се суоче са системским ограничењима. Више није довољно написати добар текст; потребно је високо техичко знање, стално праћење индексације, ручно пријављивање нових постова у Гугл срч конзоли и покушај да се привуку спољни линкови како би алгоритми примијетили садржај. За кориснике интернета, резултат је једноставан: чак и када постоје квалитетни материјали, они могу остати скривени, што значи да информација о одређеном човјеку, догађају или теми можда никада не стиже, нити ће икад стићи, до правих корисника.
У том контексту, проблем није само технички – он је, дакле, системски. Претраживачи функционишу као филетри који не приказују све што постоји, већ бирају шта „смијемо видјети“. За креаторе садржаја и њихове читаоце, то значи да добар дио интернетских информација остаје невидљив, а потенцијал корисности блога или сајтова се знатно смањује.

Ђорђе Брујић