Српско-хрватски односи – рачун неправедан, збир тачан

ИНТЕРВЈУ: ЧЕДОМИР ВИШЊИЋ, ПОЛИТИКОЛОГ, ИСТОРИЧАР, УРЕДНИК ИЗДАВАШТВА СКД „ПРОСВЈЕТА“ ИЗ ЗАГРЕБА

Чедомир Вишњић

Хрватска се Југославијом спашавала од исхода свјетских ратова, а ми Срби смо се потрошили чувајући ту државу која нас је окупљала у својим границама. И кад се погледа на прошлост тако одозго, какви ће бити хрватско-српски односи? Било је предаха, које неки и данас величају, али у цјелини прича није ваљала. Улога чувара државе је одговарала нашој цивилизацијској љености и затворености, а сад кад је дошао коначни обрачун, кукамо

Разговарао: Ђорђе Брујић

 

Умјетност је покретачка енергија живота

ИНТЕРВЈУ: СЛАВКО БУБАЛО, НОВИНАР, ПУБЛИЦИСТА И МУЗИЧАР

 

Новинар и публициста из Вуковара Славко Бубало показао да поред пера вешто управља и нотама, али и још једном врстом умјетности

 

Разговарао: Ђорђе Брујић 

 

Црна Гора има Његоша, а Његош шифру Васионе

ИНТЕРВЈУ: МИЛАН РУЖИЋ, КЊИЖЕВНИК

 

Милан Ружић

Не верујем да може постојати Србија без Црногораца и Црна Гора без Срба. Да ли је Црна Гора самостална држава? Јесте! Да ли је то држава коју ми обожавамо? Свакако јесте. Али немојте ме терати да прихватим да та држава има своје писмо, свој језик и свој менталитет ако је све то о чему говоримо потпуно исто као и овде. Ми нисмо у завади, ми смо у заблуди

 

Разговарао: Ђорђе Брујић

У души сваког часног Црногорца живи сјећање на страдање крајишких Срба!

ИНТЕРВЈУ: ЂОРЂЕ БРУЈИЋ, КЊИЖЕВНИК И НОВИНАР

 

Разговарао: Трифко Ћоровић

 

Бројни рукописи публиковани у љетописима Матице српске, загребачке СКД Просвјете, Књижевнм новинама, приштинском Јединству, Политици, новосадском Дневнику, подгоричким листовима Дан, Побједа, Глас Црногорца, Српске новине и многим другим гласилима у Црној Гори и региону свједоче да је писац, пјесник, књижевни критичар и новинар Ђорђе Брујић – аутентичан свесрпски чувар културе и језика.

Славни Милош Кордић је његово дјело описао као „поезију нашег, а зна се и чијег, најновијег живота. У њој је све извајано одмјереним промишљањем онога штојесте човјек.“

Мијењао је географске положаје, али куд год се кретао, ијекавица је била и остала његова одредница. Брујићу је судбина предодредила стазу, која га је од родног Карловца, преко Загреба, одвела у Црну Гору у којој је провео, сад већи дио живота. У разговору за Српско коло Брујић нам открива како живе Срби у Црној Гори и гдје су у том корпусу Крајишници.

У високим сферама умјетности се међусобно прожимају

ИНТЕРВЈУ: 

АКАДЕМИК ЂОРЂЕ НЕШИЋ, КЊИЖЕВНИК

 

Академик Ђорђе Нешић, књижевник

Не зна човјек шта је горе: кад ниси смио да кажеш све што мислиш, или данас кад смијеш, али те нико не слуша. Жалосно је стање с урушеним системом књижара и издавача, а још је жалосније кад у преосталим комбинацијама књижаре, папирнице, цвјећаре и продавнице играчака од треш литературе не можете наћи белетристику. Онда није чудно да су звијезде књижевне сцене некадашње водитељке, пинкпантерице и полуписмени скрибомани 

Разговарао: Ђорђе Брујић 

 

Бездомство је библијски мотив

СУСРЕТ СА КЊИЖЕВНИКОМ ЂОРЂЕМ БРУЈИЋЕМ,
АУТОРОМ КЊИГЕ „СВЕЋА И СЛОВО”

■ Управо из такве атмосфере, када су изгон или излазак, након више од шест стотина година, постали симболи, када се затворио крст, и народ вратио тамо одакле је већином и кренуо, настала је и моја нова књига „Свећа и слово“

Нова књига поезиjе пjесника Ђорђа Бруjића „Свећа и слово” управо је угледала свјетлост дана у издању Књижевне задруге Српског народног виjећа из Подгорице. О поетском путу, књижевности, Крајини, али и другим темама Брујић говори за „Ћирилицу”.

   

 

Срби у Црној Гори су обесправљени, понижени и осиромашени

 

Српско становништво у Црној Гори, иако статистички чини више од трећине укупне популације, потпуно је обесправљено, понижено и осиромашено, те изложено притисцима, насиљу и дискриминацији, истиче писац Ђорђе Брујић.

Он упозорава да, ни након посљедњих избора у Црној Гори, ништа не наговјештава да би могло доћи до суштинских промјена у односу према Србима, иако се чини да након 16. октобра, ипак, више ништа неће бити као што је било раније, макар у елементарним политичко-партијским односима.

"Црногорским језиком" руше српски идентитет

 

Прогоном ћирилице покушава се доказати да је латиница писмо такозваног црногорског језика, упркос законским и уставним дефиницијама којима се, наводно, гарантује равноправност два писма - упозорава српски писац из Црне Горе Ђорђе Брујић 

Разговарао: Тихомир Бурзановић

 

Подгорица, 24. маја - Српски писац Ђорђе Брујић упозорава да се стварањем "црногорског језика" директно удара у темеље српског идентитета у Црној Гори. 

"Прављење новог `језика` садржи у себи двије компоненте - језик и политику, па је слично другим `језицима`, који су у посљедњих двадесетак година настајали из српског, напримјер бошњачком, нови језик у првом реду политички, што значи да је назван по имену државе", каже Брујић у интервјуу Срни.

Интервју: Душан Иванић, историчар књижевности

Лажна монолитност владајуће идеологије

Српска књижевна задруга, у Малој библиотеци, објавила је књигу огледа Душана Иванића (1946), универзитетског професора, историчара српске књижевности, под насловом: „У матици приче” (О делу Јована Радуловића). Професор Иванић је завршио студије српске и југословенске књижевности на Филолошком факултету у Београду, магистрирао је 1975, а докторирао 1986. Био је главни уредник часописа „Књижевна историја”, један од уредника „Енциклопедије српског народа”; сада је уредник за књижевност у „Српској енциклопедији”. Аутор је више књига студија и огледа.

Интервју: Иван Негришорац, председник Матице српске

Државним насиљем 

против историје и народа 

Супротстављање дукљанских Црногораца и традиционалних  Црногораца врло је поучно и мислим да има озбиљних реперкусија и на ширем, међународном плану. Ако се покаже да државним насиљем и међународном верификацијом резултата таквих акција може успешно да се потпуно преобрати један историјски чврсто утемељен народ, онда су све демонске акције сличнога типа свугде у свету не само могуће него и врло извесне

Живот за књигу у лепој Венецији

Венеција и Европа петнаестог века у превирању нових идеја, али и у страху од Бајазитових освајања, и човек из наших крајева Божидар Вуковић, који живот посвећује књизи у том свету, теме су првог романа Катарине Брајовић „Штампар и Вероника”, у издању „Штампара Макарија” и „Октоиха”.

Ово дело је представљено у Библиотеци града Београда, а у разговору су учествовали Александар Јерков, Гојко Божовић, Марко Крстић и ауторка.

Ловци су бољи од политичара

Драго Кекановић (1947), приповедач, романсијер, песник, драмски писац, сценариста, дугогодишњи уредник и драматург у Драмском програму Телевизије Загреб, односно Хрватске радио-телевизије, овогодишњи је добитник награде „Светозар Ћоровић”, која се додељује на Ћоровићевим сусретима у Билећи, за роман „Вепрово срце”, који је објавила Српска књижевна задруга (СКЗ), у јубиларном „Колу”, о 120. годишњици СКЗ.
Кекановић је аутор песничке књиге „Светлост шуме”, збирки прича „Механика ноћи, списи”, „Вечера на веранди”, „Ледена шума и друге кратке приче”, „На небу”, романа „Потомак сјена”, „Ивањска ноћ”, „Рибља стаза”, „Амерички сладолед”… и више драма и сценарија.
Роман „Вепрово срце”, у чијем поднаслову стоји: Ловачки роман, говори о последњем рату и распаду Југославије.

Јован Радуловић: Зазирем од писаца који пишу само романе

О 120-годишњици, „Српска књижевна задруга” у 104. колу, објавила је збирку прича Јована Радуловића „Сумњива сахрана”, са десет нових прича. Јован Радуловић (1951), приповедач, романсијер, драмски писац, сценариста, аутор је култних збирки прича: „Илинштак”, „Голубњача”, „Даље од олтара”, „У Исламу Грчком”, „Идеалан плац”, „Изгубљени топоними”, романа: „Браћа по матери”, „Прошао живот”, „Од Огњене до Благе Марије”, више драма и сценарија за филмове и телевизијске серије, као и књига документарно прозних и есејистичких записа. Његова дела превођена су на више европских језика, добитник је наших најзначајнијих књижевних награда.

Никола Вујчић: Заборављени Григор Витез

 

У хрватској књижевности је опстао, преживео је чак и чистку у наставним плановима и библиотекама

Поводом стогодишњице рођења Григора Витеза (1911–1966), Српско културно друштво „Просвјета” из Загреба објавило је изабрана дела овог великог хрватског и српског писца, у два тома, на готово осам стотина страна. У првом тому „Повјерење животу”, налазе се песме за одрасле и децу и проза за децу, а у другом „Очи траже свјетлост” су књижевност за одрасле, поетички текстови, преводи с руског и писма. Књигу је приредио Никола Вујчић.

Мирко Демић: Ко је појео један народ

О последњем рату у Хрватској, његовим жртвама и његовим победницима, избеглиштву и повратку на спаљена кућишта, о кривцима и невинима, пишу и говоре многи на начин на који умеју и онако како су то разумели. Ипак, ретки су покушаји да се још болна и сирова стварност преточи у литературу и тако спасе од публицистичке осредњости и дневнополитичких наклапања.

Писац Мирко Демић је рођен на Банији, а живи у Крагујевцу и као противник сваког сврставања на ову или ону страну покушао је да остави литерарни траг о ономе што се догодило и што се још догађа у његовом завичају.

 

Објавили сте нови роман "По(в)ратнички реквијем" бавећи се судбином избеглица које су се вратиле на огњишта у Хрватској. Зашто сте се одлучили за ову тематику?
- Писање о повратницима, једнако као и о прогнаницима, сматрам својом моралном обавезом. Те приче су део мог емоционалног и интелектуалног пртљага. Са њима се суочавам када одем у завичај, где ми живе родитељи, стално гледајући у очи несагледиве последице рата. И наивно се надам да ће степен трагедије која се десила бити видљивији уколико се она на убедљив начин литерарно обради и подигне на ниво општељудског.

Ђорђе Нешић: Језик је као свемир

 

Одувијек сам волио сваштаре и рјечнике, онакве какав је Вуков, пуне дигресија и литерарних рукаваца. Језик је као свемир, бесконачан и свевремен

Ђорђе Нешић (1957, Бијело Брдо) сматра се пјесником, но пише и прозу, књижевне критике и есеје, а Славонију, Барању и западни Сријем обогаћује бројним културним догађајима. Добитник је бројних књижевних награда, међу њима и “Просвјетине” “Сава Мркаљ”. Објавио је шест књига пјесама, а његов завичајни рјечник “Лук и вода” ових је дана у издању СКД-а “Просвјета” доживио друго издање.