Када се наспе оно црвено мливо
Сметне се несносна гужва,
Узврви весела цика.
Увлачи се јесен у зиму и
Шумско шаренило постаје црнина.
Из најдубљих јазбина
Проврве навиљци голих репова:
Сви гризу крваво семе:
Укусно је и добро;
Мирише цвет под топлином непца...
А чим се гозба законча,
Смешкоље се у длакаво клубе...
Најпре почну просеци у стомаку,
С муком се размичу ситна ребрашца...
Удари румена пена на њушкицу,
А однекуд долете страхови,
Неподношљива брзина панике.
Бежи се из чворова кроз тунелчиће
Под столове где се доскора гозбило,
И ту понестаје дрхтаја...
Утишавају се дамари и снови
Кончасти нерви у оштрим канџицама
Помичу вршак ножице,
Док се и она не умири.
Нема коментара:
Постави коментар