Симо Мраовић: Пјесме

* * *

Mислио сам.

Ту бих могао бити човјек.

Али све се почело распадати.

Шалица за испијање каве.

Пала је на под и проговорила.

Сједни и одмори се.

Несрећа ти нуди примирје.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

* * *

Нисам те заборавио.

Али дани постају кратки.

Преломе се и расипају по кожи.

Не видим разлику.

Ватра предвечер пљушти.

Имала си сјену у ормару.

Онда сам пао с неба мокар и наг.

 

А другачије нисам твоја?

Да. Тамо сам спавала.

Немој ме издати.

 

Дубоко у шуми.

Ријека је све ужа.

Морамо се вратити.

 

Нисам те заборавио.

Дани су постали кратки.

Предвечерја тону у сјену.

Не видим разлику.

 

Не требаш ме каже.

То је чисти зрак поред ријеке.

Нисам те појела.

 

На обали.

Дубоко у шуми.

Ријека је све ужа.

Морамо се вратити.

_______________________________________________________

Симо Мраовић (1966 – 2008), рођен је 30. марта 1966. године у Кутини. На Филозофском факултету у Загребу студирао је филозофију, руски језик и књижевност. Писао је за више загребачких новина, а за телевизију је писао кратке сценарије. Сарађивао је и у издањима Српског културног друштва „Просвјета“ из Загреба, у чијим библиотекама му је штампано неколико дјела. Ово Друштво му је постхумно, за допринос култури Срба у Хрватској, додијелило награду „Сава Мркаљ“. Био је члан шведског ПЕН центра. Преводио је поезију с енглеског језика. Сахрањен је по властитој жељу у селу Козарац, мјесту својих предака, на Кордуну.